ALIEN u Srbiji

U Batajnici su ubili trogodisnju devojcicu dok je sedela na svojoj nosi!
Ni reci o ratnoj otsteti! Cak ni o simbolicnom prihvatanju krivice, a kamoli o eventualnom pokajanju. Ne! Sve se zavrsilo na obostranim izlivima zadovoljstva, kako novog ministra inostranih poslova SRJ tako i predstavnika ovih zemalja-agresaora, koji do juce , verovatno, ni sami nisu slutili kako ce tako brzo i
jeftino moci da iskupe svoje zlocine ucinjene tokom proslogodisnjeg pedantnog ubijanja srpskog naroda i njegove zemlje.</P>
Americki (jos uvek), predsednik, Bil Klinton, nije krio svoje zadovoljstvo ovakvim neocekivano ( po njega) dobrim razvojem dogadjaja Na Balkanu ( kad vec na Bliskom istoku dozivljava potpuni fijasko!): odmah je obecao "citavih" 40 miliona dolara pomoci Jugosalviji!
Zbilja, dobar posao: 40 miliona u zamenu za najmanje 240 milijardi dolara, koliko je procenjena steta sto su njegove bombe nanele gradjanima nase zemlje.
U tu cifru nisu uracunati mrtvi. Barem, do danas se jos uvek niko nije usudio da i za poginule Srbe istakne cenovnik. Ali, kako se
stvar svakodnevno odvija, ko zna....
Problem ljudi ( koji, na zalost, sve vise postaje i nas), a koji su sto izbornom voljom gradjana, a sto na talasu populizma, kriznih stabova, strajkackih odbora i radnickog samoupravljanja dosli na vlast, jeste u njihovoj izrazitoj sklonosti ka simplifikaciji. U tome narocito prednjaci predsednik Demokratske stranke, gospodin Zoran Djindjic, dok ga ostali sa vise ili manje uspeha imitiraju.
Gospodin Djindjic, naime, svako pojavljivanje u medijima, a odgovarajuci na pitanja gledalaca ili novinara, obicno zavrsava, otprilike ovakvom floskulom: " Dobro, bilo je sta je bilo - da vidimo kako cemo dalje!"
Niti je dobro to sto je bilo, niti DOS-ov rezim, cija se samouverenost i unutrasnja koaliciona koherentnost svakodnevno topi, zaista ima jasnu viziju buducnosti. Kako i da je ima, kada se ona zasniva uglavnom na obecanjima bogatog zapadnog sveta. Cak je i potpredsednik Savezne vlade, gospodin Labus, javno priznao kako on licno nema evidenciju o tome da li je neka pomoc u "kesu" usla u zemlju, ali da ima vrlo preciznu i bogatu informaciju o obecanjima da ce pomoc stici.
Kako se ovo zove? Vic? Ironija? Sarkazam....?
Boriti se protiv mistifikacija ( kojima je srpski narod, doduse, prilicno sklon) vulgarnim simlifikacijama, isto je sto i pozar gasiti _ benzinom! I to, preskupim benzinom, jer je on u Srbiji nakon pobede DOS-a i ukidanja sankcija, poskupeo za 90%!
Plate su, naravno, ostale iste.
Moram reci da u odredjenim, dobro obavestenim krugovima koji nisu bliski DOS-ovom rezimu, pa samim tim nemaju pristup u njegovim "strogo kontrolisanim medijima", prica o desetinama hiljada tona nafte koje su krenule kroz hrvatski naftofod, od Jadranskog mora do pancevacke rafinerije - ima, uistinu, bljutav ukus petroleja.
Cija je to nafta?
Pre deset i vise godina odredjene srpske firme bile su angazovane na izgradnji busotina za naftu u nekim arapskim zemljama. Ugovori nisu bili sklapani za "kes", vec za odredjeni procenat (49%) od eksploatacije u dogovorenom vremenskonm periodu. Onda su nasoj zemlji nametnute sankcije i visegodisnja, prakticno vec otkupljena proizvodnja sirove nafte sa tih busotina, bila je de facto - pokradena.
Samo je u naftovodu kroz Hrvatsku, koji je bio otsecen od brodova u Jadranskom moru i rafinerije u Pancevu, ostalo hiljade tona nase, vec placene nafte!
Da li DOS-ov rezim, zbilja, kao sto tvrdi, od "citavog sveta" dobija pomoc i podrsku, ili taj "citav svet" samo otplacuje neke svoje dugove, i to - na kasicicu!?
Medjutim, izgleda da je danas u Jugoslaviji, odnosno Srbiji, odnosno.... ko zna gde (jer, ovde se vise ne zna da li je u Jugoslaviji i dalje Crna Gora, da li je gospodin Kostunica, zaista, predsednik te Jugoslavije, ili, uz Milutinovica, jos jedan predsednik Srbije, da li je predsednik Savezne vlade onaj koji se tako zove, ili je to, zapravo, njen potpredsednik, da li guverner Narodne banke moze da postane svaki onaj koji na televiziji izjavi da to zeli da bude, itd....) - sve moguce! Pa, i ono najtuznije, najtragicnije.....
Jedan od prvih poteza novog predsednika SRJ bio je pustanje iz zatvora na slobodu Flore Brovine, osudjene na dvanaest godina zbog pripadnosti i aktivnog ucesca u teroristickim akcijama "OVK". Zauzvrat, gospodin Kostunica nije dobio( a, mozda, ni trazio) nista od albanske strane, Niti od Kusnera. Ni jedan Srbin nije pusten iz nekog od privatnih zatvora-konc. logora albanskih terorista, sakrivenih na prostoru Kosova i Metohije.
Naprotiv! Adem Demaci, jedan od tzv. "umerenih lidera" Albanaca sa Kosmeta, uzivajuci u setnji ulicama osuncanog Beograda, hladnokrvno je izjavio kako Albanci, verovatno, i nemaju sta da ponude za razmenu, jer su kidnapovani Srbi, po svemu sudeci, ubijeni. Rekao - i mirno nastavio da seta.
Pre nekoliko dana, oko hiljadu prognanih Srba sa Kosova i Metohije, islo je cutke u protestnoj povorci tim istim ulicama. Zene u crnini, uplakanih ociju, ljudi, starci deca......
"Tata, vrati se"..."Gde je moj sin?"... "Brate, cekacu te doveka"-pisalo je na transparentima.
Sutradan je predsednik Jugoslavije, gospodin Kostunica, protestvovao kod Kusnera zbog loseg odnosa KFOR-a i UMNIK-a prema uhapsenim i osudjenim Srbima, koji na Kosovu izdrzavaju kazne u njihovim zatvorima. Kao i zbog odsustva svake pravne regulative kojom bi se od albanskog terora zastitili preostali Srbi u juznoj srpskoj ( a sada okupiranoj) pokrajini.
Da li je predsednik pogresio u redosledu poteza? Nije li mozda trebalo da pocne od ovoga na kraju, a da se oslobadjanjem teroriskinje Flore Brovine eventualno zavrsi tek kada iz ruku albanskih teroristickih bandi izvuce bar jedan srpski zivot?
Ukoliko, kao i obicno, pritisak onih koji su finansirali i sproveli DOS-ovu predizbornu kampanju nije bio toliko jak da mu se, jednostavno, nije moglo odoleti.....
Alien" je u Srbiji - i to je vise nego jasno! Razlike kod gradjanstva postoje samo u gledanju na tu realnost. Dok jedni od ovog "vanzemaljca" ocekuju "bolje sutra", oni drugi, bojim se, na buducnost pod takvim okolnostima uopste i ne racunaju.
U medjuvremenu, nastavljaju se u medijima obracuni sa bivsom vlascu, kao i neprekidni napadi na atribute drzave: vojsku, policiju, Narodnu banku, carinu, sudstvo.... Nemajuci ideju o tome sta da gradjanima Jugoslavijeponudi za sutra, DOS ih zamajava beskrajnim, gotovo skleroticnim vivisekcijama proslosti i svih njenih grehova.</P>
<P>Za to vreme, proces razgradnje Savezne Republike Jugoslavije dobija zloslutno ubrzanje. Crna Gora je, fakticki, vec nezavisna drzava. U samoj Srbiji, a pogotovu u Vojvodini, bujanje separtisticke tendencije. Kosovo ne zeli ni da cuje o dogovaranju sa Beogradom. No, svejedno, to ni malo ne smeta predstavnicima DOS-a da se na putaovnjima po zapadnim zemljama zadovoljno smeskaju sa svojim domacinima pred objektivima televizijskih kamera , medjusobno tapsu po ramenima i trabunjaju o tome kako ce dolazak " demokratije" u Srbiju da spase _ ceo svet
Medjutim, cini se da takav neodgovorni politicki voluntarizam svojih koalicionih partnera u DOS-u ne deli i predsednik Jugoslavije, gospodin Kostunica. Na sastanku Glavnog odbora njegove stranke, DSS, kao da je odsvirana neka nova nota: zapravo, solo-partitura sa jasnom teznjom, ako ne izdvajanja, a ono bar distanciranja od sada vec ozbiljno rastimovanog DOS-ovog orkestra!
A to sto je na tom istom sastanku gospodin Kostunica gotovo u ocajanju zavapio kako je Savezna Republika Jugoslavija jedinstvena i u svetu priznata drzava, od skora i punopravna clanica UN-a njegove "podanike" u Crnoj Gori, pa i samoj Srbiji, kao da nije previse impresioniralo.Ujedinjene Nacije su i onako vec odavno samo jedan belosvetski "teatar apsurda" uhvacen u globalnu paukovu mrezu nadnacionalnog kapitala.
Mi smo kao i obicno, ucinili nesto sto na prvi pogled izgleda paradoksalno: prvo smo odlucili da razgradimo sopstvenu drzavu, a onda smo, da bi sve islo brze, izabrali - njenog predsednika